О ИГРИ
Васпитање у породици је природан процес који резултира из наћина живота у њој, међусобних односа поверења, љубави између њених чланова, атмосфере...
Дете у породици стиче свест о самоме себи, искуства о животу, људима, међусобним односима. Вртић се неминовно ''уплиће'' у породично васпитање. Док родитељи у подизању и васпитању у главном имају спонтани став (и то је најчешће онако како су њих васпитавали), васпитачи пак смишљено усмеравају развој детета, поштујући одређена психолошка и педагошка знања.Само заједно се могу постићи добри резултати - уз сталну међусобну размену.
Дете које је вољено и поштовано уважава ограничења од стране одраслих, одлаже своје потребе, чује примедбе и труди се да коригује своје понашање.Дете које се стално ограничава, не поштује и и уважава има слику о себи да је непослушно и неваљало.Размажено дете је несигурно дете.Оно стално проверава да ли га околина воли и тестира околину, желећи да га неко запази.Знајте да послушно дете није идеално дете!
Нека врста реда у дететовом понашању мора да постоји, али не треба наметати круту контролу без уважавања детета и његових потреба.Забране морају имати смисао, дете мора да их разуме и никако се не сме инатити са дететом.
Игра је основна дечја активност. Важна је као и храна, и сан, и пиће. Како се можете играти?
- Док спремате стан, дајте и детету једну крпу, да и оно ''брише''
- Док постављате сто, дајте детету да приноси ситније предмете (салвете, кашике...)
- У дечјој соби одвојте простор где ћете залепити велики папир. Дете са 3-4 године има потребу да се ликовно изражава; тако ћете спречити да не црта по зидовима и намештају. Учествујте и ви са њима.
- Деца воле необликован материјал пластелин, тесто, различите врсте папира да гужвају, цепају...
- Измишљајте са децом једноставне приче, читајте, разговарајте.
- Помоћу лутке која је незаменљива дечја играчка, дете ће се лакше ослободити страхова, проблема.Проблем се лакше решава ако је то ''луткин проблем''.
- Игре са лоптама и различитим коцкама су увек добродошле, као и игре уз музику и покрет.
У игри покушајте да будете дететов партнер; то подразумева неговање међусобног поштовања и поверења.Спустите се на ниво детета, седните на под.Шта видите из перспективе у којој се дете стално налази?Замислите како би сте се осећали да вам неко дупло виши од вас стално говори шта треба радити.
Увек будите доследни у испуњавању обећања које сте дали.
Размислите: Да ли сте се некада одрекли нечега да би сте се приближили детету?
Дете које има родитеља за партнера лако се препознаје:
- Није сувише мирно
- Радознало је
- Схвата када му се нешто објасни
- Није ''добро'' само у присуству родитеља,већ и у другим приликама
- Дружи се са другом децом
- Кад је потребно тражи помоћ
- Зна да се радује.
У игри дете најбоље покаже своје страхове, тешкоће и себе самог.